Moskva namerava da obnovi bliskost sa Kubom, čiji je predsednik Raul Kastro zvanično podržao svog nekadašnjeg saveznika povodom sukoba u Gruziji i Južnoj Osetiji. Signale iz ruske prestonice pomno analiziraju vašingtonski eksperti i podsećaju da je zbog sovjetskih nuklearnih projektila na Kubi, izbila kriza koja je svet 1962. dovela na rub nuklearnog rata.

Kao u vreme hladnog rata, kako ističu pojedini neimenovani američki funkcioneri, a prenosi kalifornijski dnevnik „Los Anđeles tajms” Rusija uspostavlja strateške veze sa Kubom. Američki analitičari sumnjaju da bi Rusija ponovo ušla u rizik da instalira rakete sa nuklearnom glavom, na izolovanom ostrvu, pogođenom višedecenijskim rigoroznim sankcijama SAD. Ali neki od njih veruju da bi Moskva mogla da obnovi nekada plodonosne obaveštajne veze i da uspostavi „ograničenu vojnu saradnju” sa Havanom. Kuba bi mogla da bude pogodno stanište za punjenje rezervoara ruskih brodova i aviona, kako se strahuje u Vašingtonu.

Svaki kontakt između Havane i Moskve, uznemirava američku vlast, konstatuje kalifornijski dnevnik. Neminovno podseća na vojnu i obaveštajnu saradnju dve zemlje koja se protezala od Kastrove komunističke revolucije (1959), sve dok „oslabljena postsovjetska Rusija” nije zatvorila moćni obaveštajni kompleks u Lurdu blizu Havane (2001). Povratak ruskih brodova i aviona nadomak američke obale mogao bi da izazove odluku o pojačanju američke flote u regionu. I Pentagon i ljudi iz Bušove administracije, međutim, odbili su da za „Los Anđeles tajms” komentarišu ovu temu.