Kriza koja suprotstavlja Venecuelu i Ekvador sa Kolubijom se produbila u ponedeljak 3. marta nakon toga što su Karakas i Kito prekinuli diplomatske odnose sa Bogotom i izbacivanjem predstavnika Kolumbije iz Karakasa.

Kolumbija je doprinela produbljavanju krize, optuživši Uga Ćavesa da je finansirao FARC (Oružane revolucionarne snage Kolumbije), što je u Karakasu oštro demantovano. Tenzija vuče koren u napadu kolumbijske vojske protiv baze FARC-a na teritoriji Ekvadora, u kojoj je usmrćen broj 2 FARC-a Raul Rejes. On je bio portparol marksističke gerile, i bio je veza između pregovarača za oslobađanje talaca FARC-a i samih pobunjenika. Javnosti najpoznatiji talac je Ingrid Betankur, polu-francuskinja, polu-kolumbijka, koja je već godinama zatočena od strane FARC-a. Vlade Venecuele i Ekvadora tvrde da su bili veoma blizu od oslobađanja Ingrid Betankur do trenutka napada kolumbijske vojske na bazu FARC-a.
Šef kolumbijske policije Oskar Naranho kaže da su na osnovu dokumenata pronađenih u akciji kod Raula Rejesa pronašli da je predsednik Venecuele Ugo Ćaves predao 300 miliona dolara FARC-u. Venecuela je tu optužbu odvacila i tvrdi da poseduje dokaze da je Naranjo narko-diler.
Više latinoameričkih država, između kojih i Brazil, osudilo je napad kolumbijske vojske i upad na ekvadorsku teritoriju i traži od Bogote da se izvini Kitu.
Mobilizacija vojnih snaga je podignuta viši nivo u sve tri države, ali se ipak realno ne očekuje nikakav regionalni konflikt. Te tri zemlje su međusobno veoma zavisne, gde bi naprimer Venecuela teško mogla prenebregne nestašicu prehrambenih dobara ukoliko bi zaustavila robnu razmenu sa Kolumbijom, dok Kolumbija kupuje naftne derivate od Venecuele po znatno nižim cenama nego što je cena na svetskoj berzi.