Četiri broda Severnomorske flote isplovila su iz baze Severnomorsk ka Venecueli, gde će sa ratnom mornaricom te države, u novembru, održati pomorske manevre u vodama Kariba, rekao je portparol ruske mornarice Igor Digalo.

Isplovljavanje ruske flote usledilo je svega desetak dana nakon što su u Venecuelu, čiji je predsednik Ugo Čavez jedan od najvećih protivnika američke politike u Latinskoj Americi, doletela dva strateška bombardera “tupoljev” Tu-160, koja su obavila niz letova iznad Karipskog mora.

Novi ruski prodor u Južnu Ameriku, gde Moskva računa na savežništvo Kube, Bolivije, Venecuele i Nikaragve, predstavlja, suštinski, odgovor Moskve na najavljeno širenje NATO na Gruziju, Ukrajinu i u daljoj perspektivi Azerbejdžan, ali i postavljanje američkog protiv-raketnog štita u Poljskoj i Češkoj Republici.

Ruski brodovi će na putu provesti najmanje dva meseca.

“Ne samo Venecela, već Južna Amerika u celini treba prijatelja kao što je Rusija danas, da bi smo smanjili američku dominaciju”, rekao je Čavez ruskoj televiziji, čiji je intervju je emitovan pred isplovljavanja ruske flote za Venecuelu.

Četiri latinoameričke zemlje - Venecuela, Bolivija, Argentina i Brazil zategle su odnose sa SAD. Složenost svemu tome daje dolazak ruskih brodova u Karipsko more, tradicionalnu zonu uticaja SAD.
VENECUELA - je povukla nogu. Grupa ruskih ratnih brodova uputila se u Karipsko more, pripremajući se, zajedno sa Venecuelom, za vojnu vežbu. Planirano je privremeno stacioniranje protivpodmorničkog aviona ruske mornarice, a u tu misiju uplešće se i nuklearna krstarica “Petar Veliki” i jedan od najvećih ratnih brodova na svetu, protivpodmornički “Admiral Čabanenko”. Biće to posle Hladnog rata prvi manevar Rusije u zoni uticaja SAD. Mornaričke operacije dolaze neposredno posle sukoba u Gruziji i akcije oko postavljanja američkog raketnog štita u Češkoj i Poljskoj, mada čelnici na svim stranama negiraju bilo kakvu povezanost ovih događaja.
BOLIVIJA - Najpre je Čaves, a potom i Evo Morales, predsednik Bolivije, u znak solidarnosti sa Venecuelom, proterao minule nedelje ambasadora SAD. Čaves je okrivio najvišeg diplomatskog predstavnika SAD za podsticanje vojne zavere, čija svrha je trebalo da bude ubistvo predsednika Venecuele, a Morales je optužio američkog ambasadora da podstiče proteste građana.
Istovremeno, napetost u Boliviji raste - najmanje desetoro pobunjenika poginulo je u oružanom sukobu sa policijom, a talas antivladinih protesta proširio se na celu državu. Njima se dovodi u krizu proizvodnja prirodnog gasa, ključnog za zemlju.
ARGENTINA - treća karika u “pobunjeničkom lancu” protiv američkih moćnika, apelovala je na međunarodnu zajednicu da preduzme mere na zaštiti ustavnosti i teritorijalnog integriteta Bolivije i da osudi nasilje podržavano iz inostranstva, a usmereno na rušenje vlasti.
BRAZIL - Povodom protesta u Boliviji, oglasio se i Brazil, čija je vlada saopštila da neće prihvatiti nikakav pokušaj svrgavanja bolivijskih vlasti. Marko Aurelio Garsija, savetnik sa spoljnu politiku brazilskog predsednika Luisa Injacija Lula da Silve, kategoričan je da njegova zemlja neće tolerisati kršenje ustavnog poretka u Boliviji.

NAFTA I GAS
Sukob između Venecuele, jednog od najvećih svetskih proizvođača nafte, i Bolivije, drugog po veličini vlasnika rezervi prirodnog gasa, sa Amerikom, bio je neminovan, ocenjuju poznavaoci prilika. Na stranu komšija stali su Brazil i Argentina. Svet čeka reakciju Vašingtona.

Moskva namerava da obnovi bliskost sa Kubom, čiji je predsednik Raul Kastro zvanično podržao svog nekadašnjeg saveznika povodom sukoba u Gruziji i Južnoj Osetiji. Signale iz ruske prestonice pomno analiziraju vašingtonski eksperti i podsećaju da je zbog sovjetskih nuklearnih projektila na Kubi, izbila kriza koja je svet 1962. dovela na rub nuklearnog rata.

Kao u vreme hladnog rata, kako ističu pojedini neimenovani američki funkcioneri, a prenosi kalifornijski dnevnik „Los Anđeles tajms” Rusija uspostavlja strateške veze sa Kubom. Američki analitičari sumnjaju da bi Rusija ponovo ušla u rizik da instalira rakete sa nuklearnom glavom, na izolovanom ostrvu, pogođenom višedecenijskim rigoroznim sankcijama SAD. Ali neki od njih veruju da bi Moskva mogla da obnovi nekada plodonosne obaveštajne veze i da uspostavi „ograničenu vojnu saradnju” sa Havanom. Kuba bi mogla da bude pogodno stanište za punjenje rezervoara ruskih brodova i aviona, kako se strahuje u Vašingtonu.

Svaki kontakt između Havane i Moskve, uznemirava američku vlast, konstatuje kalifornijski dnevnik. Neminovno podseća na vojnu i obaveštajnu saradnju dve zemlje koja se protezala od Kastrove komunističke revolucije (1959), sve dok „oslabljena postsovjetska Rusija” nije zatvorila moćni obaveštajni kompleks u Lurdu blizu Havane (2001). Povratak ruskih brodova i aviona nadomak američke obale mogao bi da izazove odluku o pojačanju američke flote u regionu. I Pentagon i ljudi iz Bušove administracije, međutim, odbili su da za „Los Anđeles tajms” komentarišu ovu temu.

Otkako je došao na vlast 2006. godine Felipe Kalderon, predsednik Meksika, poteže pitanje sigurnosti u toj zemlji. Meksiko preživljava talas nasilja, otmica, organizovanih zločina i trgovine drogom. Zemlja ima oko 107 miliona stanovnika, a broj policije je minimalan. Ako se uz to uzme da su se u prošlosti policajci pokazali kao korumpirana kategorija, a po nekad i sami učestvovali u zločinu, situacija izgleda veoma kritično.

„Svaki put sam sve sigurniji da nam je potrebna nacionalna policija“, izjavio je Kalderon za radio W, „ prvi korak ka tome je da federalna policija postupa bolje i da bude od poverenja, a onda mogu da dam na izglasavanje predlog o nacionalnoj, državnoj policiji“, pojasnio je. Ovom prilikom dodao je da je vrlo zabrinut za sigurnost građana svoje zemlje i da se na tom polju mora pronaći rešenje što pre.

Policija u Meksiku funkcioniše, barem za sada, na federalnom nivou.

Dragi posetioci sajta Studenskog Foruma za Latinsku Ameriku, ovom prilikom donosimo Vam pismo novoizabranog urednika našeg časopisa El Mundo Latino:

Drage koleginice i kolege,

Ovim putem pozivam vas da se pridružite novom timu koji će raditi na narednom izdanju studentskog magazina “El mundo LATINO”.
Ovaj magazine osnovan je od strane grupe studenata-entuzijasta, članova Studentskog foruma za Latinsku Ameriku i tematski je okrenut upravo ka Latinskoj Americi i svemu što ima veze sa ovim kontinentom.

U timu koji se oformiti imaćete slobodu da budete kreativni, da izložite svoje ideje i da zajedno napravimo magazin na koji ćemo biti ponosni i koji ćemo rado i sami prelistati, odnosno pročitati.
Ipak da bih vas bar malo zaintrigirao i podstakao na razmišljanje navešću nekoliko naslova rubrika koje bi mogle da se nađu u narednom broju, a potom i da postanu redovne rubrike časopisa.

Možda baš vi možete da pišete ili uređujete neku od sledećih rubrika:

Da li ste znali?
Ličnost koja inspiriše
Intervju sa profesorom
Najlepsi gradovi Latinske Amerike
Najava dešavanja u SFLA
Vesti sa Megatrenda
Država u Latinskoj Americi
Novosti (ekonomija, umetnost…) iz Latinske Amerike
Moja priča o…

Da biste se prijavili ili dodatno informisali budite slobodni da mi se obratite na e-mail: elmundo.latino@yahoo.com. Tu možete ostaviti svoj kontakt i ja ću vam se sigurno javiti. Takođe možete poslati neku svoju ideju, tekst ili komentar.

Nemojte se plašiti da će vam to oduzeti vreme za učenje… već budite uvereni da ćete biti ponosni kada na papiru vaše reči budu čitali mnogi.

Naredni broj će izaći u periodu od 1. do 20. oktobra. Da bi to bio najbolji broj do sada i da bi postavio standarde za sve naredne brojeve budite brzi i odmah se javite.

Hajde da napravimo najbolji tematski studentski magazin!!!

Veliki pozdrav,
Milan Maglov

Urođeničko stanovništvo je protestovalo, blokirajući autoputevi i snabdevanje gasom, protiv novog zakona kojim je olakšana prodaja njihove zemlje. Dekretom koji će važiti 30 dana vlada Perua ukinula je stanovnicima tri južne provincije prava na slobodno kretanje i javno sastajanje.
Pripadnici 65 indijanskih plemena, sa kopljima i obojenim licima, već devet dana se sukobljavaju sa policijom. Iako je protest Indijanaca počeo mirno, u kasnijim sukobima je povređeno osmoro policajaca i četvoro demonstranata.
“Peruanska vlada je objavila otvoren rat urođenicima. Ali, oni su odlučni da ne popuste, dok se za njihove probleme ne nađu rešenja”, kaže Alberto Pizango, predsednik Udruženja za međuetnički razvoj peruanske džungle.
Povod je bio donošenje zakona koji omogućuje lakšu prodaju njihove zemlje, za koju je do sada trebala saglasnost dvotrećinske većine skupštine, a što je sad promenjeno na polovinu ukupnog broja poslanika.
Oni se, takođe, protive sporazumu za slobodnu trgovinu sa Sjedinjenim Američkim Državama.

via B92

Fernando Lugo postao je novi predsednik Paragvaja i njegov mandat trajeće do 2013.godine. Ovaj šezdesetogodišnji političar, inače bivši biskup katoličke crkve stao je danas u kraj stogodišnjoj vladavini “Partido Colorado” u Paragvaju.

Na glavnom trgu u Asunsionu, prestonici Paragvaja, okupilo se oko 50.000 ljudi da pozdravi novog šefa države, koji je tom priliko položio zakletvu i obećao svetliju budućnost ovoj zemlji.

Prvi dan vladavine Lugo će provesti sutra na sastanku sa Evom Moralesom, predsednikom Bolivije i Ugom Čavesom, predsednikom Venecuele. Morales je povodom ovog izbora izjavio da je ponosan što je njegov prijetelj izabran i najavio bolje veze između dve zemlje. Čaves je rekao da novog predsednika čeka revolucionaran posao transformacije zemlje koja je do sada bila na marginama, ali je obećao i svoju svesrdnu podršku.

Vulkan San Kristobal na zapadu Nikaragve proradio je danas oko 8h po tamošnjem vremenu, kada su se desile prve eksplozije. Vulkanski dim i pepeo prisutni su u obližnjim gradovima Ćinandega i El Bjeho od ranih jutarnjih časova.

Vulkan se nalazi na 1.475 metara nadmorske visine, a aktivnost je počeo pokazivati proteklih nedelja, ali je eksplodirao danas. Preduzete su mere predostrožnosti za stanovništvo.

Španski kutak je aktivnost SFLA koja se organizuje u cilju učenja španskog jezika kroz zabavu. U okviru nje postoje dve grupe: Španski kutak za male i Španski kutak za velike.

Španski kutak za velike je stalna aktivnost SFLA, u protekloj školskoj godini odžavana subotom, u kafiću Cvetković, Miloša Pocerca 10. Koordinatori ove aktivnosti bile su članice SFLA Marina Tanasković, Ivana Bošković i Maja Mučibabić. Ova aktivnost otvorena je za sve, bez obzira na nivo španskog, a osmišljena je kao usvajenje španskog jezika i hispanske kulture kroz neobavezan razgovor uz kafu. Koordinatori su na neke od časova dovodili i strane goste iz Meksika, Perua, Španije…

Koordinator za mali kutak za proteklu godinu bio je Ivan Đukin, a časove su pisećivali uglavnom studenti MEGATREND Univerziteta, koji su ovim časovima savladali nivo A1. U okviru „Malog kutka“ bilo je više polazničkih grupa.

Valja pomenuti i da su ove aktivnosti besplatne, što je retka prilika za studente da usavrše jezik bez skupih kurseva.

SFLA ima u planu da nastavi sa ovim aktivnostima u nardnoj školskoj godini, a dobrodošli su svi zainteresovani.

Naučnici kubanskog Istraživačkog instituta otkrili su vakcinu koja omogućuje duži život obelelim od karcinoma pluća. Ova vakcina ne omogućava izlečenje, već samo produžavanje života obolele osobe. Za sada, može se primiti samo na Ostrvu, ali, kako tvrde iz Instituta, tamo je mogu primiti i stranci. Zaposleni u Institutu kažu da je potrebno određeno vreme da se utvrdi njena učinkovitost.

Kubanski Istraživački institut jedan je od najnaprednijih u zemljama u razvoju. Krajem osamdesetih godina Vlada Kube je u njega uložila više miliona dolara i tako doprinela njegovom njegovom brzom razvoju.